SanMagazin

Zamislite situaciju u kojoj već treći put dolaziš na razgovor za posao u istu firmu. Prošao si već prethodno upoznavanje, prošao si i još druga dva zadatka i čak im donio i neke friške ideje, a potom te zovu i na četvrti razgovor. I dok se već pitaš šta to još mogu da ti traže (urin, krv?) odgovor je sljedeći: potencijalni poslodavac želi da mu dostaviš konkretan projekat, rješenje njegovog trenutnog problema, kao preduslov za zaposlenje. Nakon što odbiješ, hvata te u zamku da ti nemaš nikakvog prethodnog iskustva da bi se tako ponašao. A onda (tara-ra-ra), kad, bar mi se tako čini, odluči da si ipak dovoljno vrijedan da ostaneš tu, ponudi ti da volontiraš neka dva-tri mjeseca, dok ne prođe frka (čitaj: dok ne iskoristi tvoj potenicjal za sopstvene potrebe), pa ćete tek tada razgovarati o radnoj poziciji. Najstrašniji je momenat kad shvatiš da bi se trebao svim silama potruditi da jednog dana ipak dobiješ radno mjesto i platu, a da se ovakvi lopovluci kose sa svim tvojim moralnim načelima. Neko te pravi budalom, a ti razmišljaš da na to ipak pristaneš.

Zamislite sada situaciju koja je slična prethodnoj. Jedina razlika je u tome što poslodavac, shvativši da je priča o volontiranju prošlost, jer je toliko puta prodao da više niko nije preostao, odluči da s tobom potpiše ugovor o djelu kojim se ti obavezuješ da ćeš dostaviti konkretno razrađen projekat datog problema (u pisanoj formi, naravno), a tek nakon što ga on revidira možda dobiješ i posao. Zamka je što bi, nakon što mu dostaviš proizvod svog rada, on taj projekat nastavio da koristi i eksploatiše njegove blagodeti, a ti bi u svoj CV mogao upisati da si nekad nešto ipak radio, ali radno mjesto u toj firmi ne bi očima vidio. 

Ima i lopovluka gdje ti direktori koji se nalaze u hijerarhiji iznad tebe, ali nisu vlasnici, tvrde da se za tebe zalažu, da ti ne bilo ni ovako dobro volontirati da njih nema. I tako prođu 4 godine, a ti shvatiš da si sve to vrijeme radio za badava. 

Pratite nas i na www.sanmagazin.com